Најраширенији симбол хришћанства данас у употреби је крст Мада постоје велике разлике у мишљењима и тумачењима међу хришћанима, добар дио хришћана има заједничке темеље који су потребни за њихову вјеру.

Dakle, od four. vijeka gnosticizam postaje jeres, nije po propisanim pravilima države i njene crkve. Kiparski episkop Epifan, koji piše protiv jeresi, opisuje svoj susret s gnosticizmom u Egiptu, otprilike u doba nastajanja zbirke Nag Hamadi: I sam sam naišao na tu sektu, ljubljeni, te sam ove stvari čuo lično, iz usta gnostika. Te zabludjele žene nisu mi samo razotkrile svoje učenje, nego su me u svojoj besramnoj smjelosti pokušale zavesti .

Mahnuli smo komšijama preko reke i pipnuli mutnu, zelenu vodu, pažljivo silazeći niz nekoliko drvenih stepenika jedan po jedan, praćeni pogledima vojnika koji su stajali u hladu na nekoliko koraka od nas. U blizini je i grčka pravoslavna crkva, Svetog Jovana Krstitelja, koja je prvo što se vidi kada se približimo reci.

То је објаснио и Јосифу Праведном - будућем Маријином мужу. Рекао им је да дјетету дају име Исус. Тако је и било.

Jedan broj hrišćana smatra da svijest i duša produžava da živi po zemaljskoj smrti. Jehovini svjedoci vjeruju, da će pravednici imati mogućnost da vječno žive u rajskim uslovima koje će lavatory da uspostavi na Zemlji.

Рани кружни ихтис симбол, направљен комбинацијом грчких слова ΙΧΘΥΣ у коло. Ефес, Мала Азија. Први хришћани су, за симбол вјеровања у Исуса Христа, Божијега сина и спаситеља, одабрали знак рибе.

U hrišćanstvu postoje razne grupe sa raznim vjerovanjima koje se prilično razlikuju od kulture do kulture i od mjesta do mjesta. Od vremena reformacije, hrišćanstvo se dijeli na tri glavne grane:

Obično se kaže da u crkvi ima sedam svetih tajni, jer broj sedam označava savršenstvo. Međutim, u Crkvi ima bezbroj svetih tajni.

Svete tajne su sveštene radnje kojima hrišćanska crkva preobražava život čovjeka, „osvećuje ga“ i priprema ga za dolazeće Carstvo nebesko. bathroom je stvorio materiju kao i duh, a grijeh čovjeka je što je razdvojio i podvojio materiju i duh da bi se podredio materiji i postao njen rob. Svete tajne ponovno spajaju razdvojeno.

У хришћанству постоје разне групе са разним вјеровањима које се прилично разликују од културе до културе и од мјеста до мјеста.

Neko može da misli , „Ovo je Tremendous—jednom kad sam spašen, mogu da radim što hoću, i neću izgubiti moje spasenje!“ Međutim kod spasenja se ne radi o tome da imamo slobodu da radimo šta hoćemo. Spasenje označava da smo postali slobodni da ne služimo svojoj staroj prirodi i da smo slobodni da tražimo ispravan odnos sa Bogom. Sve dok verni read more žive na ovoj zemlji u svojim grešnim telima, uvek će postojati borba da popustimo pred grehom.

Sabori ili koncili (grčki σύνοδος, latinski concilium) u hrišćanstvu označavaju skupštine kojima prisustvuju episkopi, radi savjetovanja o važnim teološkim pitanjima i donošenja zaključaka i propisa. Razne episkopske sabore bilježi crkvena istorija već u two. vijeku.

Основу хришћанског учења чине Стари и Нови завјет. Према хришћанском схватању, Стари завјет је васпитач, претходница и припрема за долазак Месије, обећаног спаситеља свијета.

ili just one koji im se nisu svideli da veruju načinom koji je njima bio po volji.[eight] Vizantijska carska vlast ih je gonila u manastire. Postoji mnoštvo vizantijskih propisa koji regulišu ovo pitanje. Čak i Dušanov zakonik iz fourteen. veka sadrži odredbu o obaveznom boravku monaha u manastiru.[eight]